Konopljare više nema ali su ostaci njene prošlosti sačuvani
Stalna postavka Narodnog muzeja u Kruševcu uskoro bi mogla da bude bogatija za nove vredne arheološke predmete pronađene na trasi Moravskog koridora. Pored izuzetno važnih nalaza na novootkrivenom lokalitetu Arčinovica kod Trstenika, o kojima smo pisali, da budu deo stalne arheološke zbirke muzeja u Kruševcu zavređuju i pojedini predmeti pronađeni na lokalitetu Konopljara u kruševačkom predgrađu Čitluk.
Konopljara je prvi put istraživana devedesetih godina prošlog veka zbog izgradnje magistralnog puta, a kako se taj put sada širi u Moravski koridor ukazala se potreba i da se istraživanja prošire.
“Iskopavanja su trajala nešto duže od dva meseca, od početka marta do početka maja prošle godine, i za to vreme smo istražili prostor površine oko 3500 metara kvadratnih. Naravno, nismo sve iskopavali već smo imali veliku pomoć prethodnih geofizičkih snimanja na osnovu kojih smo napravili strategiju istraživanja. Iskopavali smo čitave blokove po trasi, stratigrafske rovove i jedinice… Obuhvatili smo i zone koje nisu bile mapirane geofizičkim snimanjem i na taj način smo istražili ceo taj prostor,” ističe dr Ivan Bugarski, viši naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu.
Pokazalo se da su rezultati obimnog posla vredni i zanimljivi. Iznad dosta dobro očuvanog starčevačkog sloja iz ranog neolita, arheolozi su otkrili horizont sa prelaza iz bronzanog u gvozdeno doba koji je dominantan. U njemu je pronađen veliki broj predmeta koji pripadaju kulturama Kalakača i Gava iz perioda oko hiljadu godina pre naše ere.
“Našli smo jednu izuzetno zanimljivu, i za ovaj region retku, bronzanu iglu koja je jako dobro datovala taj sloj. Kolege koje se bave tim periodom kažu da su takve igle bile tipične za prostor Panonije i mogu da svedoče o populaciji koja se kretala iz tih oblasti ka dolinama Morava,” ističe Bugarski.
Nakon Kalakače i Gave na lokalitetu Konopljara ustanovljen je i sloj iz trećeg i četvrtog veka naše ere, iz vremena rimske vlasti, koji je datovan pronalaskom bronzanog novca, a prema rečima našeg sagovornika priča se završava u vreme 12. i 13. veka naše ere.
“Pronađeni su skromni ostaci dva staništa iz 12. i 13. veka, ali nama je i to važan rezultat jer, kada je srednji vek u pitanju, u našoj arheologiji su se uglavnom istraživala ključna središta, utvrđenja, gradovi i manastiri a veoma retko antička i srednjevekovna sela i zato su ta nalazišta otvorenog tipa, kakva po pravilu zatičemo na trasi koridora, veoma važna za srpsku arheologiju,” zaključuje naš sagovornik koji je upravo stručnjak za srednji vek.
On dodaje da su u dva srednjevekovna staništa pronađeni jedino ostaci lonaca. Trenutno je u toku analiza njihovog sadržaja i to bi, kako ističe, mogao da bude još jedan zanimljiv rezultat koji očekujemo.
Inače, u prvim istraživanjima arheološkog lokaliteta Konopljara u periodu od 1994. do 1996. godine otkrivena je nekropola iz 11. do 13. veka, koja je zauzimala površinu od 700 kvadratnih metara, i u njoj 126 grobova bez grobne konstrukcije, poređanih u redovima tri do šest grobova. Na prostoru oko nekropole otkriveno je nekoliko srednjevekovnih zgarišta iz 9. i 10. veka. Zaključeno je da do prekida života na lokalitetu dolazi najverovatnije sredinom 13. veka, tokom čuvene mongolske najezde.
Dr Ivan Bugarski ističe da je sa kolegama izlazio na teren i da su posle radova na izgradnji magistralnog puta devedesetih i skorašnjih radova na izgradnji Moravskog koridora, od arheološkog lokaliteta Konopljara ostale samo periferije.
“Deo koji smo mi iskopavali više ne postoji, mašine su ga odnele, i na tom mestu je teren spušten za desetak metara. Isto je bilo i devedesetih godina. Ipak, zahvaljujući modernim kompjuterskim tehnologijama i preciznim laserskim snimanjem terena, mi možemo da povežemo situacije prethodnih istraživača i naše i da na taj način na čitavom tom prostoru rekonstruišemo gde su se nalazile celine iz različitih perioda praistorije,” zaključuje Bugarski.
Vredni arheolozi i savremene kompjuterske tehnologije na taj način čuvaju od zaborava deo prošlosti i fragmente života i priča nekih drugih ljudi koji su živeli na ovom prostoru, pokušavajući da stvore što precizniju sliku o tome ko su bili oni i kako su živeli.
Foto: Jelena Lešević Gavrilović, S. Babović
